Sud u Kelnu osudio ukrajinsku državljanku zbog proruskih stavova

08.06.2023. god.

Elena Kolbasnikova, državljanka Ukrajine koja živi u gradu Kelnu na zapadu Nemačke javno je davala podršku specijalnoj operaciji u Ukrajini.

Elena tvrdi da ima pravo na slobodu govora i da se nada da će uskoro dobiti ruski pasoš.

Maksimalna kazna za "podršku Rusiji" je tri godine ali "sud u Kelnu je, međutim, uzeo u obzir činjenicu da je majka dvoje dece trenutno nezaposlena i tražio je samo 900 evra kao kaznu".

Nemački mediji tvrde da je presuda od utorka ipak ostavila Kolbasnikovu hladnom. „Živim i govoriću istinu i sebe smatram nevinom. Prihvatila bih da budem osuđena ako bi to značilo oslobađanje Ukrajine od nacista, to jeste ukrajinskih vlasti. 900 evra u državnu kasu zbog ubijanja ljudi u Donbasu od 2014", rekla je ispred okružnog suda u Kelnu posle suđenja.

Njen advokat Markus Bejziht, koji je takođe političar krajnje desnice, najavio je da će se žaliti na odluku suda i ako bude potrebno ići u Savezni ustavni sud.

U Hamburgu je nedavno kažnjen građanin sa 3.000 evra jer je na prozoru svog automobila istakao slovo "Z".

Kolbasnikova, koju su nemački mediji prozvali "Putinova obožavateljica" organizovala je niz velikih protesta u Nemačkoj. Njene pristalice su se pojavile sat vremena pre početka suđenja u znak podrške.

Tokom suđenja, sudija je izbacio njenog supruga Maksa Šlunda iz sudnice. Šlund je nezaposlen jer je odobio otkaz nakon što su on i njegova supruga optuženi za kršenje sankcija EU protiv Rusije. Kako se navodi, njih dvoje su prikupljali donacije za rusku vojsku u Ukrajini. Prema nemačkom tabloidnom dnevniku Bild, Šlund je ruski rezervni oficir.

Kolbasnikova je na sud stigla sa Davidovom zvezdom domaće izrade u bojama ruske zastave, aludirajući na teoriju zavere koja je široko rasprostranjena među pristalicama Kremlja da su Rusi danas „Jevreji“ 21. veka. Sudija ju je zamolio da ukloni simbol pre početka suđenja.

Izjavila je da je progonjena zbog svog političkog delovanja i da su lični podaci o njoj, uključujući njenu adresu, objavljeni na internetu. Ona je objasnila da je stavljena pod zaštitu države nakon što joj je život bio ugrožen. Dodala je da je dva puta dobila otkaz i da sada živi od socijalne pomoći, zarađujući dodatnih 450 evra uz posao sa skraćenim radnim vremenom.

Glavni dokaz protiv Kolbasnikove bio je intervju za "Bild" od 8. maja 2022. u kome je rekla: „Rusija nije agresor. Rusija pomaže da se okonča rat u Ukrajini“. Ona je rekla da je kolona koju je organizovala, kao i druge akcije u tradiciji "mirovne politike" dvojice bivših nemačkih kancelara, Vilija Branta i Gerharda Šredera. „Zalažem se za mir“, insistirala je.

Na sudu je ove izjave opisala kao „sopstveno mišljenje“ i pozvala se na slobodu izražavanja u Nemačkoj.

Njen advokat je takođe insistirao da su izjave Kolbasnikove deo njenog prava na slobodu mišljenja i da je zato treba proglasiti nevinom.

Državni tužilac je rekao da se sloboda izražavanja završava tamo gde je počelo odobravanje zločina i da je ruska invazija na Ukrajinu, koju je Kolbasnikova javno odobrila u intervjuu, predstavljala čin vojne agresije i predstavljala zločin prema nemačkom zakonu. Rekao je da su njeni pozivi na mir „cinični“.

Sudija je svoju presudu zasnovala na činjenici da je nesporno da je Rusija prekršila međunarodno pravo invazijom na Ukrajinu.

Sudija je u presudi navela da izjave optuženog mogu da naruše javni mir i istakla da se u Nemačkoj ne sme sve reći.

Izvor
Tanjug
Elena Kolbasnikova/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Ukrajina
Nemačka

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pojavili se detalji propalog mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine – Velt

Kijev bi se obavezao na neutralni status i dobio međunarodne bezbednosne garancije, prema nacrtu sporazuma

RT: Zapad mora da gradi odnose sa Rusijom od nule – Kremlj

Moskvi je dosta neprijateljskog stava Evrope, izjavio je Dmitrij Peskov

Blinken: Kina ne može da poboljša odnose sa Evropom podržavajući Rusiju

Američki državni sekretar Antoni Blinken danas se, u okviru posete Kini, sastao sa ministrom spoljnih poslova Vang Jijem i kineskim predsednikom Si Đinpingom. Jedna od tačaka dnevnog reda bila...